HR - Ljudski Resursi - Srbija

Stalni rast plata zadržava građevinske inženjere u našoj zemlji

Na području Balkana, dodaju istraživači, uzrok istog problema je drugačiji. Radnici i stručnjaci različitih profila odlaze u bogatije zemlje tražeći bolji posao i višu zaradu, ostavljajući upražnjena radna mesta, a baš takav je slučaj i sa Srbijom. Navode i da su aktivne inicijative za brendiranje poslodavaca i bliža saradnja sa univerzitetima neki od metoda da se dođe do kandidata.

Kada je reč o građevinarstvu u Srbiji, trend odlaska mladih inženjera u dobroj meri je obustavljen, iako ne postoji precizna statistika o broju onih koji odlaze, potvrđuje za „Politiku” prof. Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu.

– Razlog je velika potražnja i mogućnost promene firme, uz dobijanje boljih uslova rada i veće plate. Prošlo je vreme kada su inženjeri od pripravnika do penzije provodili u jednom preduzeću. U Srbiji posluje veliki broj inostranih građevinskih firmi iz Kine, Rusije, Turske, SAD, Azerbejdžana. Izuzetno su zadovoljne kvalitetom naših inženjera pa se često dešava da oni iz domaćih pređu u inostrane. To je još jedan od razloga za stalni porast plata građevinskih inženjera – objašnjava prof. Kuzmanović.

Prema njegovim saznanjima, početne plate kreću se od 80.000 do 120.000 dinara, ali brzo rastu. Već posle nekoliko meseci u projektnom birou ili na gradilištu, čim stekne malo iskustva inženjer dobija povišicu, a odgovorni projektanti i izvođači sa licencama Inženjerske komore Srbije imaju plate i do 2.000-3.000 evra. Međutim, imajući u vidu interesovanje građevinske industrije i zahteve za našim inženjerima, procene su da je srpskoj privredi poslednjih godina potrebno između 700 i 800 inženjera godišnje.

– To znači da nam po godini nedostaje 200 do 300 novih građevinskih inženjera. Zbog toga, kao i zbog nedostatka kvalifikovanih radnika, naše firme nemaju kapacitet da ugovaraju poslove na inostranim tržištima kao nekad – naglašava prof. Kuzmanović.

Građevinski fakultet u Beogradu godišnje upiše između 350 i 400 brucoša, dok je broj svršenih master inženjera oko 250. Taj broj predstavlja više od polovine inženjera građevinarstva i geodezije koji godišnje diplomira u Srbiji.

– Periodično pribavljamo podatke od Nacionalne službe za zapošljavanje i već duže na tržištu rada nema nezaposlenih građevinskih i geodetskih inženjera. S obzirom na investicioni ciklus koji traje već pet-šest godina, kao i broj izdatih građevinskih dozvola i objekata koji se grade, jasno je da potražnja nadmašuje ponudu – dodaje on.

Ova visokoškolska ustanova gotovo svakodnevno dobija zahteve od kolega iz građevinskih firmi da im pošalju nekog diplomca. Međutim, kako otkriva dekan, studenti počinju da rade i pre završetka master studija, tako da fakultet nije u mogućnosti da pomogne firmama.

– Zbog toga smo od 2019. počeli da organizujemo Sajam stipendija, jer je to jedini način da firme vode plansku kadrovsku politiku zapošljavanja mladih inženjera. Do sada je na svim modulima i studijskim programima podeljeno više od 200 stipendija, od 20.000 dinara, do čak 450 evra mesečno. Iskustva pokazuju da su svi zadovoljni, tako da ćemo dobru praksu nastaviti organizacijom četvrtog sajma, početkom decembra ove godine – najavljuje prof. Vladan Kuzmanović.